Danas, 21. septembra 2020., Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest je u Gradskoj opštini Zvezdara, zajedno sa Amity-em, Volonterskim servisom Zvezdara i sa članicama Neformalne mreže za pomoć i podršku porodicama članova obolelim od demencije, obeležilo Međunarodni dan borbe protiv Alchajmerove bolesti. Na stručnom skupu – okruglom stolu, učesnicima se obratila zamenica predsednika Opštine Zvezdara, gospođa Dragana Đurić, koordinatorka Volonterskog servisa Zvezdara, Radmila Urošević, sociološkinja, a ispred Neformalne mreže podrške, govorile su Slavica Stanković, generalna sekretarka Hleba života i dr Ljubica Vidić, neuropsihijatar iz Destigme. Ispred Amity-a, govorile su Nadežda Satarić i Nevenka Bogdanović, psihološkinja i sekretar Crvenog krsta Kragujevac, o iskustvima pilotiranja usluge Savetovališta za neformalne negovatelje u Kragujevcu. Nadežda Satarić je govorila da se Amity od 2014. godine intenzivno, sa grupom OCD iz Beograda, bavi zagovaranjem kod lokalne samouprave Beograd, za otvaranje dnevnog boravka za obolele od demencije. Naglasila je da ove godine, Amity pilotira usluge Savetovališta za neformalne negovatelje obolelih od demencije i drugih zavisnih osoba, u Kragujevcu i Čačku u okviru projekta: “Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi UN Women, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu. Usluge se pilotiraju sa idejom smanjenja i preraspodele ženskog negovateljskog rada, kako u okviru porodice, tako i između porodice i lokalnih samouprava. Gospođa Bogdanović je naglasila da je usluge Savetovališta u Kragujevcu do sada koristilo 78 članova porodica obolelih, a da iste pružaju lekari, neurolozi i neuropsihijatri, pravnici i psiholozi.

Profesorka dr Elka Stefanova, sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, u svojstvu stručnjakinje za pitanja demencija i za kognitivne bolesti i u svojstvu predsednice Skupštine Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, govorila je o izazovima u zdravstvenom sistemu u dijagnostici i lečenju obolelih i naglasila da je potrebno više zdravstvenih ustanova koje se isključivo bave ovim pitanjima i da treba otvarati manje dijagnostičke centre po domovima zdravlja.

Naglasila je da, prema  savremenom saznanju ne znamo šta direktno dovodi do nastanka bolesti. Znamo samo da postoje faktori rizika, neke od njih ne možemo da promenimo, a na neke možemo da utičemo. Starost je najveći faktor rizika. Osim godina starosti, kao najvećeg faktora rizika, na nastanak bolesti mogu da utiču nasleđe, pol i životne navike. Kada je reč o životnim navikama, isti faktori rizika povećavaju rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i Alzheimerove bolesti. Ti faktori su pre svega, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest. Kao najbolje mere prevencije preporučuje se zdrava ishrana, redovne vežbe i tela i uma, druženje i hobiji. Poslednjih decenija na osnovu retrospektivnih i prospektivnih studija jasno je pokazano da kontrola vaskularnih faktora, kao što su povišeni krvni pritisak, šećerne bolesti, povišeni holesterol i održavanje telesne težine predstavljaju jedan od mogućih načina prevencije. Za sada ne postoji lek ili prevencija koja zaustavlja tok bolesti.

U ime neformalnih negovatelja obolelih, govorile su Aleksandra Jovanović i Jovanka Vavan, članice Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

Zaključci i preporuke sa ovog skupa su:

• Dobro je da imamo primere dobre prakse angažmana lokalnih samouprava po pitanju finansiranja usluga namenjenih obolelima od ove bolesti i njihovim porodicama, poput lokalne samouprave Zvezdara (Beograd), ali to nije dovoljno. Potrebno je da isto rade sve lokalne samouprave.
• Bolest se ne prepoznaje dovoljno, čak postoji i poricanje da ista postoji i od samih obolelih i njihovih porodica. Otuda je potrebno više govoriti o prvim znacima ove bolesti i o značaju preventivnih aktivnosti i podrške obolelima i njihovim neformalnim negovateljima.
• Nedostaju nam usluge socijalne zaštite u lokalnim zajednicama, kako za obolele, tako i za njihove neformalne negovatelje, poput dnevnih centara, predah smeštaja, savetovališta.
• Predloženo je da se obezbedi finansijska podrška neformalnim negovateljima obolelih osoba u kućnim uslovima, kao što se to čini za hranitelje, kada se odrasle osobe smeštaju u hraniteljske porodice.
• Ukazano je na značaj ostvarivanja mogućnosti dobijanja pelena za obolele kojima je to potrebno, na račun Fonda zdravstvenog osiguranja, jer se iste mogu dobiti samo u izuzetnim slučajevima i to po jedan paket mesečno.
• Potrebno je da se lekovi učine još dostupnijim onima kojima su potrebni, jer mnogi nemaju dovoljno novca da plate participaciju za sve potrebne lekove.

Program je nastavljen humanitarnim bazarom ispred Gradske opštine Zvezdara.