Alchajmerova bolest u osnovnim crtama
Alchajmerova bolest, kao najčešći oblik demencije, uglavnom pogađa ljude starije od 65 godina. S godinama rizik raste pa je, posle 85 godine razvoj ovog oboljenja moguć kod svake druge osobe.
Ova bolest zapravo predstavlja degenerativni poremećaj (ubrzani process starenja) delova mozga koji kontrolišu pamćenje i govor, vizuospacijalne (prostorne) i insrtumentalne (operativne) funkcije, a posledica je propadanje moždanih ćelijskih veza i samih ćelija u moždanoj kori. Simptomi su u početku jedva primetni, ali s godinama bolest može toliko da uznapreduje da pacijent ne može da vodi računa o sebi.
Kako je na početku:
- Zaboravljaju se svakodnevni događaji ko je bio u poseti, ko ih je zvao, i važne događaje u porodici, rođenje, venčanje i sl. Najvažnije je da ne pomaže podsećanje.
- Simptomi su u početku prilično blagi i zato se kod lekara uglavnom odlazi tek kada je bolest uznapredoval, što znatno otežava lečenje.
- Na Alchajmerovu bolest treba posumnjati kada osoba počne da zaboravlja događaje koji su se skoro desili. Ne može da se seti s kim je razgovarala ili koga je srela pre pola sata, gde s ostavili penziju , pare i sl da li je podigla penziju
- Paraleno sve česće imaju probleme u administrativnim i finansijskim transakcijama, ne snalaze se u u posti, banci i sl., neko ih potkrada a najčešće je to posledica što zaboravljaju ge su ostavili stvari, pare dokumena i sl.
- I u ovom period mgu da ima ju problem u pronalaženju imena, imenica u govoru, i pričaju uopštenije sa gubitkom preciznosti.
- Povlače se iz društva i okruženja jer imaju problem da brzo i adekvatno komunicarju u većem društvu.
Vremenom, u daljem toku bolesti pacijent postaje sve manje operativan, ne snalazi se ni u svojoj kuci u obavlajnju svakodnevnih aktivnosti u korišćenju kućnih aparata, organizacije svoje dnevne rutine. Kada negde krene ne može da se orjentiše, luta i gubi se ne prepoznaje mesta koja su mu bila familijarna. Osim toga, pacijenti često postaju previše ravnodušni ili prerazdražljivi, plačljivi i sumnjičavi prema bližnjima koje optužuju za potkradanje.
U najtežoj fazi dementna osoba više ne može sama da funkcioniše, nije u stanju ni da se obuče ni da održava ličnu higijenu, zbog čega je potpuno zavisna od pomoći drugih ljudi.
Zdravo srce, zdrav mozak
Starost je najveci faktor rizika osim godina, kao najvećeg faktora rizika, na nastanak bolesti mogu da utiču nasleđe, pol, životne navike. Isti faktori rizika koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara su važni i za Alchajmerovu bolest, pre svega, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest.
Ranije se mislilo da žene češće oboljevaju , ali mora da se uzme u obzir da žene žive duže svuda u svetu prema dosadašnjim statističkim podacima. Inače, familajarne nasledne forme bolesti su retke negde oko 2,5% do 5 % i zna se da započinju mnogo ranije i imaju drugačiji tok.
Kao najbolje mere prevencije preporučuje se zdrava ishrana, redovne vežbe i tela i uma što važi i za starije, kao i kontrola kod kardiologa i javljanje lekaru čim se primete problemi s pamćenjem.
Lekovi deluju na simptomatskom nivou, ne uzročno. Zavisno od stepena bolesti u lečenju Alchajmera koriste se dve grupe lekova. Jedni i drugi su simptomatski lekovi, što znači da ne mogu da izleče bolest već samo uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i za neko vreme usporavaju tok bolesti. Nažalost, ovi lekovi samo u jednom periodu nadoknađuju mozgu ono što mu je Alchajmerova bolest oduzela.
prof. dr Elka Stefanova
Klinika za neurologiju, Kliničkog centra Srbije