12 apr O lutanju obolelih od Alchajmerove bolesti ili neke druge vrste demencije

Osnovni saveti o lutanju obolelih od Alchajmerove bolesti ili neke druge vrste demencije

Fotografija: Vlad Chețan sa Pexels

Prema dostupnim istraživanjima čak šest od 10 osoba obolelih od Alchajmerove bolesti ili neke druge vrste demencija su sklone lutanju ili tome da se izgube ili zbune oko mesta gde se nalaze ili kuda idu. Neke od tih obolelih osoba odlutaće bar jednom a mnoge to čine više puta. Oboleli mogu da tumaraju po kući ili da izađu i lutaju po komšiluku, ili pak da odu i dalje od komšiluka. Na tu radnju ih pokreće težnja za nečim. Lutanje nije nužno štetno ako se dogodi u sigurnom i kontrolisanom okruženju.

Međutim, lutanje može predstavljati sigurnosno pitanje, posebno ako se dogodi pri visokim ili niskim spoljnim temperaturama ili ako osoba završi na osamljenom mestu gde je niko neće zapaziti. Lutanje je tada opasno i po život same obolele osobe. Ono onda izaziva i veliki stres kod negovatelja.

Uvek se treba zapitati šta osoba lutanjem izražava: traži neku osobu ili predmet, traži toalet, želi kući ako je u ustanovi ili ne prepoznaje svoj dom…. Te osobe mogu postati zbunjene i misliti da moraju otići negde da pronađu člana porodice, da posete prijatelje, da odu na poslovni sastanak ili u restoran, da odu u kupovinu…

Šta sve može da izazove lutanje:

• nesposobnost da se prepoznaju članovi porodice, zgrada, krajolik u kome obolela osoba živi (Znak za opasnost je ako obolela osoba dolazi kasnije iz uobičajene šetnje u koju je otišla ili ako ima teškoće u lociranju poznatih mesta u kući – kupatila, trpezarije, spavaće sobe);
• strah od jakih zvukova ili zbunjenost od nereda u kući/stanu (održavajte red i higijenu u stanu i ne puštajte preglasan ton na televizoru ili radio aparatu);
• želja da obavlja poslove koje je ranije godinama obavljala – da ide na posao, da ide na poslovni sastanak, da ide u crkvu, u kafanu ili na utakmicu (Zato je dobro imati na jednom mestu spisak osoba ili mesta kod kojih je ta osoba ranije najčešće odlazila);
• kontraefekat novih lekova koje obolela osoba uzima može izazvati lutanje;
• uznemirenost, dezorijentisanost ili nervoza ako se nađu u gužvi poput one na pijaci, nekom trgu ili u restoranu;
• dosada i nakupljena energija (znaci su kada osoba postaje nemirna u kući, korača stalno tamo-vamo, pravi ponavljajuće pokrete).

Neki od korisnih saveta koji mogu umanjiti rizik od lutanja obolele osobe:

• Postarajte se da obolela osoba ima struktuirano i ispunjeno vreme tokom celog dana. Aktivnosti i vežbanje mogu pomoći u smanjenju anksioznosti i uznemirenosti. Uključite je u neke svakodnevne aktivnosti – da pomaže u nekim kućnim poslovima, poput pripreme obroka, kačenja veša da se suši posle pranja ili slaganja nakon peglanja.
• Upoznajte i upozorite komšije, prijatelje, lokalna preduzeća/radnje pre nego što dođe do lutanja da biste povećali njihovu svest o problemu i tendencijama svoje drage osobe.
• Kada obolela osoba insistira da ide na posao, u kupovinu ili svojoj kući, ne vredi joj zabranjivati već tu pripremu preusmeriti na drugu radnju ili joj pomoći da se spremi i poći sa njom možda do ispred stana pa je preusmeriti na drugu aktivnost i povratak kući.
• Utvrdite koje je to doba dana kada je osoba sklona lutanju. Ako su to večernji sati ili noćni, izbegavajte da joj dajete da pije tečnost dva sata pre počinka kako ne bi ustajala noću radi odlaska u toalet. Ne dozvolite joj da spava u toku dana.
• Ako je obolela osoba nekada vozila, držite ključeve od automobila daleko od njenog vidokruga.
• Obezbedite neku vrstu identifikacije, poput narukvice na kojoj će biti napisana adresa i telefon negovatelja i ime obolele osobe sa naznakom od čega boluje, (kartica može biti okačena oko vrata, može nositi teleapel dugme ili drugi uređaj za identifikaciju).
• Potrudite se da osigurate stan/kuću na način da osoba ne može da izađe tako lako a bez vašeg znanja. Međutim, preporučuje se da je ne ostavljate (ako je to ikako moguće) zaključanu samu u stanu.
• Ofarbajte izlazna vrata iz kuće u boju zida ili ih prelepite tapetom kako biste ih zakamuflirali, da budu manje uočljiva. Čak možete staviti u istoj boji i neku navlaku na kvaku. Ispred vrata na metar-dva udaljenosti obojite crnu traku koja može delovati kao vizuelna prepreka.
• Postavite zvonce iznad vrata, da možete da čujete ako obolela osoba otvori vrata i krene napolje.
• Jaknu, kaput, kapuljaču, šal, kišobran, torbu, novčanik, ključeve, držite van vidnog polja obolele osobe jer kada ih vidi, to može biti pokretač instinkta da krene napolje. Neke osobe neće krenuti iz kuće dok ne ponesu nešto od navedenog.
• Obezbedite da prostor u dvorištu, ako ga imate, bude što bezbedniji za kretanje obolelog. Stavite živu ogradu oko dvorišta ili oko terase.

Koraci kada obolela osoba već odluta

Kada već obolela osoba izađe iz kuće, uglavnom će poći nizbrdo a nikako uzbrdo jer joj je to napornije. Ako je dešnjak, češće će krenuti na desnu stranu nego na levu i obrnuto – lutanje najčešće ide u pravcu dominantne ruke. To je važno znati zbog vašeg plana gde da tražite odlutalu osobu i u kom pravcu da idete.

Ne propustite da obavestite i zamolite komšije i prijatelje da zovu ako je vide da luta ili da je neadekvatno obučena. Koristite društvene mreže ako je to moguće. Kada i vi sami krenete u potragu, proverite parkove u blizini, žbunje, kanale, tunele ako ih ima u blizini ili autobuska stajališta, vodene površine. Obično se odlutala osoba pronađe na razdaljini od kilometar i po. Ako je ne nađete ni na daljini od dva kilometara, nestanak prijavite policiji.

Za taj slučaj treba da imate i neku njenu skorašnju fotografiju koju ćete im dati a i daćete im podatke o njenom izgledu, šta je nosila na sebi…
Kada izgubljenu osobu nađete nemojte da pokazujete ljutnju zbog učinjenog već normalno razgovarajte sa njom, kao da se ništa nije dogodilo.