Istraživanja su pokazala da oboleli koji svakodnevno upražnjavaju neku fizičku aktivnost imaju manje problema sa pojavama neželjenog ponašanja. Otuda je poželjno da svaki oboleli ima svoj dnevni plan aktivnosti koji je prilagođen u zavisnosti od mogućnosti osobe i od faze njene bolesti. Oboleli žele da budu potrebni i osećaju se korisnim. Čak i oni koji se nalaze u završnoj/zadnjoj fazi bolesti mogu biti uključeni u neke aktivnosti. Dnevne aktivnosti podrazumevaju i dnevnu negu i svakodnevne životne rutine.

Održavanje aktivnosti obolele osobe kroz fizičke, mentalne i društvene aktivnosti, može kreirati pozitivna iskustva, kojima će se umanjiti stres i neželjena ponašanja, koja često prate Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije. Aktivnosti pomažu jačanju samopoštovanja, povećavaju fizičku snagu i pomažu pri drugim dnevnim aktivnostima.

Kvalitet aktivnosti nije bitan, najbitnije je da se ona obavlja. Ukoliko Jovo ne može da pokupi sav pasulj i da ga stavi u posudu, ali on se trudi i oseća se korisnim. To je ono što je bitno. Ukoliko Radinka ne stavlja dekoraciju na tortu onako kako bi trebalo, nebitno je. Važno je da ona uživa u toj aktivnosti i da je ona čini nasmejanom. To je najvažnije.

Svaka aktivnost treba da ima neki cilj i neku svrhu zbog koje se vrši. Zato aktivnosti treba da su dizajnirane tako da:

• pospešuju socijalizaciju i promovišu interakciju (uključivati ih u svakodnevne, lakše, kućne aktivnosti),
• obogaćuju i ispunjavaju dan obolelog,
• ohrabruju njegovu kreativnost,
• podržavaju preostale očuvane sposobnosti i znanje osobe,
• pomažu da se smanji pojava nepoželjnog ponašanja,
• podižu intelektualnu stimulaciju i poboljšavaju kvalitet života,
• podržavaju održavanje nezavisnosti i fizičke kondicije,
• pomažu da se osoba oseća korisnom i da zadovolji svoje duhovne potrebe.

Treba izabrati aktivnosti koje najviše zaokupljaju obolelu osobu. One koje su prvo naučene najduže se i zadržavaju. Navodimo neke od aktivnosti koje su primenljive u kućnim uslovima:

• kreativne (slikanje, crtanje, sviranje, pevanje…),
• intelektualne (čitanje knjige, slaganje puzli, ukrštenice…),
• fizičke vežbe, uključujući šetnje i izlaske sa prijateljima ili srodnicima,
• terapija prisećanja (zamolite da vam ispriča priču iz detinjstva),
• poseta dece i unučadi,
• aktivne igre (Mice, Čoveče ne ljuti se, igranje domina, igranje karata…),
• aktivnosti sa kućnim ljubimcima.

Veoma je važan naš pristup osobi pri izboru i obavljanju aktivnosti. Moramo biti svesni fizičkih i ostalih problema, pa je važno da je ohrabrimo i ponudimo pomoć u obavljanju nekih aktivnosti ili da jednostavno nadgledamo kako ona to radi. Ako ne može sama da završi neku aktivnost pomozimo joj u tome. Operimo sudove zajedno. Nećemo je kritikovati niti ispravljati ako je pogrešno nešto uradila. Možemo raščlaniti aktivnost na jednostavnije korake koji su lakši.