Dana 21. marta 2024. smo održali celodnevnu obuku za stručne radike iz socijalne zaštite na temu: „Kako unaprediti komunikaciju sa starijim osobama“, sa posebnim naglaskom na komunikaciju sa onima koji koriste usluge iz sistema socijalne zaštite, bilo u centrima za socijalni rad ili u ustanovama za smeštaj. Složili smo se u diskusijama da je srž svake intervencije i rada sa starijim osobama u veštini verbalne i neverbalne komunikacije stručnih radnika. Komunikacija je ključna alatka u radu stručnih radnika i od njene adekvatnosti zavisi uspeh u radu, zadovoljstvo korisnika, zadovoljstvo samog stručnjaka i ostalih zaposlenih u ustanovi i opšta atmosfera u ustanovi.

Konstatovali smo da do nesporazuma u komunikaciji dolazi i to doprinosom obe strane. Prvo zbog konteksta dolaska korisnika u ustanovu ili centar za socijalni rad, jer to često nije njihov lični izbor, već nužda, koja može da dovede i do nesaradljivosti sa stručnim radnicima. Nekada su u pitanju različiti pogledi na „stvari“, nekada generacijski jaz, nekada nepoverenje. Do nesporazuma može doći i kada korisnik ima telesne ili psihofizičke promene (oslabljen sluh, stanje posle šloga, osobe koje žive sa demencijom). Do nesporazuma mogu dovoditi i razlike u nacionalnim kulturama (na primer kada komuniciramo sa Romima, dobro je da znamo bar u nekoj meri i njihove običaje).

Složili smo se da se neadekvatnom komunikacijom, između ostalog, smatra i:

• davanje saveta, npr: „U vašem slučaju najbolje je da odete u Dom, tamo imate društvo“;
• isprazne izjave, npr. ženi kojoj je umro muž reći: „Odmorio se“. Bolje je reći: „Postoji više opcija koje možete razmatrati kod donošenja odluke kako dalje“;
• preterane pogrde, npr: „Niste došli u zakazano vreme“, umesto da pitate: „Da se nije nešto loše dogodilo pa niste stigli u zakazano vreme“;
• otpisivanje problema, npr. starija osoba dolazi u CSR i žali se na snahu sa kojom živi, a posle smrti sina, da joj uzima celu penziju, a Vi pitate: „Jel snaha sprema i za vas obroke“, umesto da joj predočite kako da pokuša lično da prevaziđe problem ili ako ne može, da onda eventualno interveniše i CSR;
• poricanje korisnikovih osećanja: „Ne shvatajte to ozbiljno“.

Učesnice obuke bile su socijalne radnice iz centara za socijalni rad u Novom Pazaru i Pančevu, iz Gerontoloških centara Pančevo i Vršac, iz domskog odeljenja CSR Novi Pazar i iz privatnih ustanova za smeštaj: „Vinijum“ u Kačulicama kod Čačka i „Ruža prijateljstva“ iz Beograda, kao i dve nezaposlene koleginice. One su u evaluaciji obuke posebno istakle značaj iskustva i deljenja praktičnih primera i saveta edukatorki Nadežde Satarić iz Amity-ja i Mire Sokolović, iz CSR Stara Pazova. Edukatorke su dobile najviše moguće ocene za sadržaj obuke, način realizacije i za njihov odnos prema učesnicama iste.

Većina učesnica obuke se izjasnila da su im najkorisnije bile informacije i saveti za bolje razumevanje osoba koje žive sa demencijom i kako efikasnije komunicirati sa njima. Predlažu da posebna tema neke buduće obuke bude upravo posvećena komunikaciji sa osobama koje žive sa demencijom kao i o osmišljavanju sadržaja za njihovo slobodno vreme, ako žive u ustanovi ili u kućnim uslovima.

Posebnu zahvalnost dugujemo gospodinu Momčilu Živadinoviću iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), što nam je omogućio da ovu veoma značajnu obuku realizujemo u Kući ljudskih prava u Beogradu.

Foto: Amity arhiva