U petak, 20. septembra 2024. godine, sa članovima i korisnicima usluga SUAB-a, stručnjacima koji rade sa obolelima i njihovim porodicama i opštom javnošću održali smo Tribinu povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti.

Skup je otvorila zamenica predsednika opštine Stari grad, gospođa Nevena Dodić, naglasivši šta sve njihova opština radi za bolji položaj svojih najstarijih sugrađana, kao i to da podržavaju akcije poput ove naše svih udruženja. Događaj je posetio i zamenik ambasadora Španije u Srbiji, gospodin Dario Otero Kastro, kako bi nas podržao u onome što radimo. Na poseti mu se, u ime obolelih od demencije, zahvalila gospođa Vera Kondev, dugogodišnji novinar Tanjuga u penziji, koja sada živi sa demencijom.

Dr Aleksandra Milićević Kalašic iz Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje govorila je o značaju prepoznavanja i držanja pod kontrolom faktora rizika za demenciju i o značaju uspostavljanje rane dijagnoze bolesti. Gospođa Slavica Stuparušić, novinarka Politike i kćerka majke koja 15 godina živi sa demencijom, u svom uvodnom izlaganju govorila je o prvim znacima bolesti, kako ih je majka maskirala, a članovi porodice negirali i nisu prepoznavali. Zatim, kako loše može da deluje prepisani bensedin i umesto da pomogne da još više uznemiri obolelu osobu. Ukazala je na značaj rane dijagnoze i početka upotrebe odgovarajućih simptomatskih lekova. Govorila je i oceni nege i medicinskih pomagala koja kupuju. „Samo za pelene i participaciju za lekove potrošimo između 10 i 15.000 mesečno, jer pelene ne može da dobije po osnovu osiguranja, kako lekari kažu, zato što je pokretna. Pomoć u kući majka ne može da dobije zato što živi sa mnom i bratom, a tako bi nam značila odmena makar i na dva sata nedeljno.“
Gospođa Slavka Nikolić, dipl. soc. radnik iz Gradskog centra za socijalni rad Beograd, govorila je o pristupu pravima iz oblasti socijalne zaštite, posebno se osvrnuvši na proceduru za ostvarivanje prava na pomoć u kući i za smeštaj u državne domove za starije.

Ljiljana Nestorović, andragoškinja iz Hleba života, u svom uvodnom obraćanju je ukazala na značaj njihovog programa podrške porodicama koje brinu o obolelima i samim osobama sa demencijom i kakav je njihov uticaj.

Nadežda Satarić iz SUAB-a je ukazala na ono za šta se SUAB i udruženja članice Mreže Humanas zalažu kod donosioca odluka, a u vezi sa poboljšanjem položaja obolelih i njihovih porodica, i naglasila da će ponovo inicirati kod Vlade RS da donese Strategiju ili Plan za rešavanje pitanja demencije, kao i da uspostavi mehanizam kojim će naterati nadležne u lokalnim samoupravama da razvijaju dnevne usluge u zajednici za obolele i porodice koji o njima brinu. Rekla je da to može da se uradi bez zidanja novih građevina, već samo preraspodelom termina u pojedinim klubovima za starije, psihički očuvane osobe, kako bi i psihički izmenjeni, makar dva puta nedeljno, mogli da ih koriste za svoje aktivnosti. Ukazala je i na značaj podizanja svesti i eliminisanja stigme koja još uvek okružuje demenciju.

U diskusiji koja se vodila nakon uvodnih izlaganja srodnici obolelih isticali su sa kojim se oni sve izazovima suočavaju u nezi obolele drage osobe i iznosili da ne nailaze na razumevanje sistema za pomoć, posebno centara za socijalni rad (navodeći da su neefikasni). Za nas je ohrabrenje što su počeli otvoreno da dele iskustva, što je ranije bio ređi slučaj.

Podelili smo sa učesnicima i nalaz iz Godišnjeg globalnog Izveštaja za 2024. godinu, Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest (ADI) da: „Diskriminacija demencije ostaje najveća prepreka ljudima koji traže informacije, savete, podršku, pravovremenu dijagnozu, lečenje i negu, pa je sada vreme da se deluje.“

Na početku i na kraju skupa, članovi muzičke sekcije Hleba života pozdravili su nas pesmom i time dali primer koliko je važno druženje i aktivnosti poput pevanja za prevenciju demencije. Događaj je organizovalo Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest u saradnji sa Hlebom života i Mrežom Humanas.

Fotografije: Ana Batrićević