Stariji ljudi imaju smanjenu sposobnost regulisanja telesne temperature, koja postaje sve teža, posebno tokom vrućih letnjih meseci. Kako starimo, naša tela više ne regulišu temperature tako dobro kao kada smo bili mlađi. To se dešava zbog fizioloških promena, medicinskih problema i propisanih lekova, koji mogu da ometaju regulaciju telesne temperature i smanje znojenje, koje nam pomaže da se ohladimo.

Toplotni talasi su posebno opasni za osobe koje žive sa Alchajmerovom bolešću ili nekom drugom demencijom. One najčešće ne umeju da prenesu svoju nelagodu i u znatno su većem riziku od dehidratacije. Zato im češće nudite da piju vodu, čak i kada ne traže. Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanja minerala iz urina i razviti stvaranje kamena u bubregu.

Studija Nacionalnog instituta za zdravlje u Kaliforniji otkrila je da ljudi sa Alchajmerovom bolešću imaju 6% veću verovatnoću da preminu tokom izuzetno vrućeg dana.

Zato je najbezbednije da ove osobe, pri visokim temperaturama borave u zatvorenom, klimatizovanom prostoru. Važno je iskoristiti svežiji noćni vazduh kako bismo dodatno rashladili stan/kuću. Tokom noći i ranih jutarnjih sati, držite prozore otvorenim sa podignutim roletnama. Tokom dana neka budu zatvoreni prozori i vrata od terasa kako spoljašnja vrelina ne bi ulazila u dom. Podesiti temperaturu da ne bude niža više od 7 stepeni u odnosu na spoljnu. Osoba sa demencijom da boravi u najhladnijoj prostoriji.

Stručnjaci savetuju i da se izbegava korišćenje kućnih aparata koji zrače toplotu, poput šporeta, pegle, sijalica, na primer.

Važno je tokom dana rashlađivanje tela vodom (ali ne ledenom) ili stavljanje hladnih peškira na čelo, zglobove i gležnjeve. Može se staviti i voda u lavor pa da osoba drži noge u lavoru nekoliko minuta.

Bitno je voditi računa i o ishrani. Neka budu lakši a češći obroci.

Ako vaš dom nema klima uređaj potrudite se da u najtoplijem delu dana sa obolelom osobom provedete kod nekog komšije, prijatelja, srodnika ili u javnom klimatizovanom prostoru. Pri izlaženju napolje, neka obuče laganu, široku, svetlu pamučnu ili lanenu odeću. Poželjno je da nosi i šešir sa širokim obodom, koji omogućava da vazduh cirkuliše i hladi je, ili pak kapu. Naočare za sunce su preporučljive. Koristite i zaštitne kreme.

Znajte da toplotna iscrpljenost može dovesti do jakog znojenja ili nikakvog znojenja, grčeva u mišićima, slabosti, hladnoće ili lepljivosti kože na dodir, vrtoglavice, glavobolje, mučnine i povraćanja.

Zbog svega navedenog, ukoliko ste u mogućnosti, otiđite sa obolelom osobom u svežija područja, neko selo ili na planinu.

Foto: Jela Trajković