21 maj Dr Aranđelović: Upravljanje terapijom, suplementi, dehidratacija, opstipacija (Beleške sa II sastanka)

O načinima za lakše upravljanje terapijom, o suplementima, dehidrataciji i opstipaciji, razgovarali smo sa Anđelijom Aranđelović tokom drugog sastanka sa neformalnim negovateljima

Anđelija Aranđelović je diplomirani farmaceut. Ima završenu specijalizaciju iz farmaceutske zdravstvene zaštite. Radila je više od sedam godina u Apotekarskoj ustanovi Niš. Doktorirala je na organizaciji zdravstvene nege starijih nemoćnih lica na Medicinskom fakultetu u Rimu. Od tada se bavi uglavnom upravo negom starijih nemoćnih lica, odnosno njenom organizacijom.

Dr Anđelija volonterski pruža pomoć Srpskom udruženju za Alchajmerovu bolest. Na drugom sastanku koji smo organizovali putem Zoom platforme, Anđelija je govorila o upravljanju terapijom i upotrebi suplemenata, kao i o nekim problemima koji se mogu javiti kao što su dehidratacija i opstipacija.

Upravljanje terapijom

Među sindromima vezanim za Alchajmerovu bolest, kao što su paranoja, lutanje, odbijanje kupanja, sindrom zalaska sunca, javlja se i uzimanje previše ili premalo lekova. To je upravo i glavna tema današnjeg razgovora.

Osobe koje se brinu o obolelom od demencije prvo što treba da urade jeste da naprave spisak svih lekova koji se nalaze u kući – i lekova koje osoba koristi i pomoćnih lekovitih sredstava. Sa tim saznanjem, najbolje je da se konsultuje lekar ili farmaceut kako bi se utvrdilo da li neki lekovi i pomoćna lekovita sredstva imaju interakcije. Takođe, treba utvrditi da li su svi lekovi neophodni u toj terapiji. Dešava se često kod starijih ljudi, i kod onih koji nisu oboleli od demencije, da imaju više hroničnih bolesti. Nakon poseta različitim specijalistima, samo se dodaju nove terapije. To može dovesti do interakcije, do neželjenih reakcija među lekovima.

Ako osoba koristi neke lekove koji utiču na raspoloženje – tipa antidepresive – treba znati da nije moguće odmah videti efekat. Treba da prođe najmanje tri nedelje u terapiji od početka uzimanja. Slično se dešava i sa lekovima koji se uzimaju protiv anksioznosti, protiv nesanice, kao i lekova za Alchajmer. Sve je to individualno. Ne znači da svaka osoba koristi isto. Svaki pacijent je slučaj za sebe. Ali ako osoba koristi neki od lekova za Alchajmer, kao što su Excelon, Aricept, Memantin, potrebno je da se, ako je prošlo više od šest meseci, ponovo konsultuje sa lekarom. Potrebno je da se utvrdi trenutno stanje pacijenta, da se vidi da li je i dalje potrebna ta terapija ili ne.

Šta je bitno u upravljanju terapijom lekova? Bitno je da se napravi sistematizacija. Postoje kutije za lekove. To su dozeri. Postoje dnevni i nedeljni dozeri. Tako se smanjuje mogućnost zaboravljanja ili nesigurnosti da li je neko uzeo terapiju ili ne.

Problemi upravljanja terapijom kod obolelih od Alchajmerove bolesti

Postoje stvari koje mogu da se dese kod osobe koja boluje od demencije.

• Prvo, mogu da ne prepoznaju lek – oblik ili boju i da zbog toga ne žele da ga uzmu.
• Mogu da pomisle da je lek otrovan i da odbiju da ga uzmu.
• Mogu da imaju problem sa gutanjem. To se dešava u kasnijim fazama demencije.
• Mogu da misle da su ga već uzeli i da ne žele ponovo da uzmu lek.
• Mogu da misle da lekar ne zna ili da lek ne koristi, te da zato odbiju.

Iako se sada u Srbiji izdaju elektronski recepti, možemo pitati lekara da na papiru napiše čitko terapiju, da bi osobi oboleloj od demencije koja odbija lek mogli da pokažemo da je to terapija koju je lekar prepisao. Taj papir može biti i na frižideru kako bi bio na vidnom mestu i pregledan, kako bi osobu podsećao i davao neku sigurnost da to nije nešto što se krije od nje i što ide na njenu štetu.

Ako je osoba u fazi u kojoj može da čita, možemo zajedno na internetu da potražimo o tom leku, da pokušamo zajedno da razumemo zašto je neophodno da se lek uzima.

Ako imate problem da osoba ne veruje lekaru, možete da pokušate sa farmaceutom. Sve je to individualno. Ne ostavlja svaki lekar toj osobi osećaj sigurnosti, baš kao što se može desiti i sa farmaceutom. Tako da, ako se dešava da osoba odbija uzimanje leka, možete da probate i sa farmaceutom da vam objasni bitnost uzimanja terapije.

Ako se nailazi na problem sa gutanjem, imate različite opcije. Nažalost, ne postoji mnogo lekova u tečnom obliku kao što su sirupi koje biste mogli da date. Ali, ako ima problema sa gutanjem, možete da usitnite lek i da pomešate sa hranom. Pritom, treba voditi računa da li lek uopšte može da se deli. Recimo, film tablete ne bi smele uopšte da se dele.

Voditi računa i o dobu dana kada treba uzimati terapiju. Na primer, ne preporučuje se da osobe koje imaju sindrom zalaska sunca uzimaju u tom periodu terapiju.

Tokom razgovora smo podsetili i da, kada je u pitanju problem sa gutanjem, od pomoći mogu biti visokokalorični tečni napici koji služe kao dodatak ishrani ili zamena za obroke. Kod nas na tržištu postoji proizvod Nutridrink. Sa njim se, u nekim slučajevima, može lakše dati i terapija.

Pitanja u vezi sa terapijom

– Neki lekovi za smirenje, poput Lorazepama, prepisani su osobi oboleloj od Alchajmerove bolesti za uzimanje “po potrebi”. Od trenutka aplikcije, dakle od trenutka kada je potrebno dati neki lek za smirenje, bilo da je to Bensedin, Lorazepam ili tako nešto, koliko vremena nakon aplikacije možemo očekivati da će osoba moći da se smiri?

Što se tiče terapije, svaka tableta ima period delovanja. Otprilike najmanje pola sata je potrebno da počne da deluje. Na primer, kod visokog skoka pritiska, Zorkaptil se daje ispod jezika kako bi se tableta rastopila i imala brže dejstvo. Inače, potrebno je bar pola sata. Ne postoje brža sredstva.

– Da li, ako smo već dali lek za smirenje, poput recimo Bensedina, i sada iz nekog razloga osoba više ne može da spava, a imamo sredstvo za spavanje – recimo melatonin (to je lek na prirodnoj bazi pa možda on manje interaguje), da li onda oni mogu da se primene istovremeno?

Što se tiče melatonina koji nije dobijen od lekar,a jer se ni ne nalazi na tržištu, treba se obratiti i lekaru za taj problem. Jer postoje lekovi koji mogu da reše problem sna. Svaka terapija je individualna, baš kao što je i svaki pacijent. Cela terapija može da se sastoji od dva leka, a može da se sastoji i od deset. Ne bi trebalo uzimati ništa na svoju ruku.

Uvek se obratite lekaru i iznesite novi problem. Ne možemo sada detaljnije razgovarati šta je uzrok nesanice, ali može da se desi da je neki lekovi izazivaju. Zato je na početku i napomenuto – Osnovno što treba da se radi jeste da se periodično pogleda cela terapija koju osoba uzima. Naravno, to podrazumeva i pomoćna lekovita sredstva koja se nalaze u slobodnoj prodaji i izgledaju bezazleno, ali mogu da izazovu razne interakcije i neželjene efekte sa lekovima. Ako vam je nedostupan lekar, nađite jednog dobrog odgovarajućeg farmaceuta koji će da posveti vreme i da potraži da li su moguće neke interakcije između lekova.

Suplementi

S obzirom da se bavim istraživanjima, kaže dr Anđelija, tražila sam u dosta naučnih radova koji suplementi imaju dokazano dejstvo i svrhu kod Alchajmerove bolesti. Do sada, jedino neka poboljšanja ima kompleks vitamina B. Kliničke studije su pokazale da dobar efekat ima i Omega-3.

Sve ostalo nema neki dokazani dobar efekat. Recimo, čak ginko se pokazao da može da ima štetne efekte.

Kod svih suplemenata koji su jako popularni i kojima je pretrpano tržište, treba voditi računa da starija osoba obolela od Alchajmerove bolesti, moguće je da ima još neku bolest pridruženu. Koenzim Q-10, na primer, ili neki drugi imaju uticaj na neke druge bolesti.

Jedino što sam pronašla u naučnoj literaturi, da ima neki efekat jeste kompleks vitamina B. Bevipleks postoji i u granulama, što je dobro da obolela osoba ne bi pila 20 tableta dnevno. To je i za nas naporno, kamoli za njih.

Vitamin D je sada u Srbiji veoma popularan. Neki od fakultetskih profesora propagiraju tu terapiju. U principu, starije osobe imaju manju količinu vitamina D i manju apsorpciju ovog vitamina. Terapija, ona dnevna doza nema štetni efekat.

Dehidratacija

Pitanje dehidratacije kod osoba obolelih od demencije je veoma bitno. Dehidracija može izazvati opstipaciju, pad koncentracije, glavobolju, premor i umor.

Zavisno od faze demencije – da li je to blaga, umerena ili teška faza, različiti su razlozi zašto neka osoba ne uzima dovoljno tečnosti.

• U prvoj fazi – zato što zaboravlja.
• U umerenoj fazi demencije osoba već ima problema sa nekim osnovnim radnjama kao što je otvaranje česme, kako se sipa tečnost u čašu. Ili osoba nema osećaj žeđi.
• U poslednjoj fazi demencije, ne samo što imaju problem da se sete, već mogu imati i strah od gutanja.

Zato je osnovni savet da ne treba očekivati kod osobe obolele od demencije da zatraži tečnost, morate vi sami da joj je nudite. Trebalo bi da ostavimo čašu ili flašu sa vodom na vidnom mestu, da bi osoba lakše mogla da se seti.

Drugo, ako ne voli često da pije vodu, postoje drugi načini kako da osoba bude hidrirana – putem sladoleda, tople čokolade ili pileće supe, soka od jabuke, voća, povrća….

Uzimanje tečnosti u dovoljnoj količini može da predupredi neke probleme kao što je zbunjenost. To su neki simptomi koje možete da primetite. Ako se promeni ponašanje, ako primetite zbunjenost, ako dođe do promene ponašanja ili osoba ima glavobolje, moguće da je osoba dehidrirana.

Važno je i praćenje uriniranja. Ako je urin tamnije boje i ima neprijatan miris, to je jedan od simptoma dehidracije.

Kada je dehidracija u pitanju, uglavnom mora da se bude inventivan kod načina kako da, u toku dana, obolela osoba unese dovoljno tečnosti.

Opstipacija/zatvor

Opstipacijom se smatra nemanje stolice duže od pet dana. To kod starijih osoba može da napravi problem. Ako je problem neunošenje dovoljno vode, morate naći drugi način za unošenje dovoljno elektrolita – supicu ili nešto što osoba voli. Možda toplu čokoladu, ili sladoled, mleko, jogurt… Bitno je da unosi tečnost. Ako vodu ne želi – ne želi. Moguće i da, ako je lekar napisao “hidratacija“” da se obolela osoba ne seća te reči. To je sasvim moguće.

Moguće je i da kaže da nije žedna jer se ne seća. Oni gube onaj osećaj žeđi koji mi imamo. Dakle, pomoću onoga što voli, treba da se pokuša da se nadomesti ta tečnost koja nedostaje.

Što se tiče opstipacije, zavisi koliko je urgentna opstipacija. Ako se neko slabije kreće, to sigurno utiče na peristaltiku creva. Ako je urgentno, ako neko nema stolicu duže od pet dana, postoje tablete Dulcolax, ili neke druge, koje možete bez recepta da kupite u apoteci.

Problem nastaje kod česte upotrebe. Recimo, starija generacija je ranije dosta često koristila čaj od sene koji ima dobar efekat. Deluje posle 12 sati, ali česta upotreba izaziva lenjost creva. Mora se voditi računa i o tome da se ne osloni samo na medikamentoznu terapiju zato što će se napraviti problem da posle toga ne može sama osoba da ima stolicu.

Doktorka Ranđelović kaže da postoji jako puno preparata. Na primer, Makrogol, on je u kesici i rastvara se, deluje na peristaltiku i treba mu malo duže da deluje. Postoje i čepići Dulcolax. Oni deluju, recimo, za pola sata. Zavisi koliko je urgentno, koliko dugo osoba nije imala stolicu. To mogu da vas posavetuju u apoteci. Treba reći koliko dugo osoba ima problem sa zatvorom.

Za kraj, dr Anđelija je ponovo napomenula da česta upotreba dovodi do lenjosti creva. Onda stvaramo drugi problem.

Ilustracija: Photoroyalty – www.freepik.com