07 feb Intenzivna fizička aktivnost – pomoć u zaštiti mozga

Intenzivna fizička aktivnost mogla bi ne samo da pomogne očuvanju zdravlja mozga, već možda i da zaustavi progresiju Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencija, sugerišu nedavnoobjavljena istraživanja.

Istraživanje, nedavno objavljeno u časopisu Alzheimer’s & Dementia pokazuje da su viši nivoi umerene do snažne fizičke aktivnosti i svakodnevne šetnje povezani sa manjim rizikom od blagog kognitivnog oštećenja i demencije kod žena starih 63 i više godina. Pored toga, istraživanje je otkrilo da je šetnja umerenog do snažnog intenziteta povezana sa manjim rizikom od kognitivnog pada. Ovo, međutim, nije slučaj sa laganom šetnjom. Ovo istraživanje doprinosi razjašnjavanju pitanja koji intenzitet fizičke aktivnosti je potreban za sprečavanje ili odlaganje kognitivnog pada.

“Istraživanje pokazuje da ne postoji ograničenje kognitivnog benefita koji se mogu ostvariti fizičkom aktivnošću. Što više možete bezbedno da vežbate, to se više smanjuje rizik od kognitivnog pada”, kaže dr Rafael Vald, neuropsiholog.

Istraživanje je otkrilo da je 31 minut dnevno dodatne umerene do snažne fizičke aktivnosti povezano sa smanjenjem rizika od blagog kognitivnog oštećenja ili demencije za 21 odsto. Slično tome, dodatnih 1.865 žustrog hoda dnevno povezano je sa za 33 odsto manjim rizikom od kognitivnog pada.

Zaključeno je da kod starijih žena može biti potrebna fizička aktivnost umerenog intenziteta da bi se smanjio rizik od Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencija.

Intenzivna fizička aktivnost može doprineti zaustavljanju progresije?

I drugo istraživanje je objavljeno u istom prestižnom stručnom časopisu Alzheimer’s & Dementia. Zbog ove činjenice i navodimo rezultate ovog istraživanja.

Zaključeno je da bi konstantno intenzivno vežbanje moglo da uspori napredovanje bolesti kod dva pacijenta sa pozitivnim Alchajmerovim biomarkerima i blagim kognitivnim oštećenjem. Ovo sugerišu izveštaji o dva slučaja.

Prvom pacijentu je, kad je imao 64 godine, dijagnostikovano amnestičko blago kognitivno oštećenje. Kod osoba s amnestičkim blagim kognitivnim oštećenjem povećan je rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Nakon više od 15 godina, u 80. godini, ovaj pacijent je imao minimalni kognitivni i funkcionalni pad i dijagnostikovana mu je blaga Alchajmerova bolest.

Drugom pacijentu je dijagnostikovano amnestičko blago kognitivno oštećenje u 72. godini. U 80. godini nije pokazivao kliničku progresiju.

Od svih mogućih faktora koji su mogu da doprinesu poboljšanju, intenzivna fizička aktivnost je najverovatnij faktor modifikacije bolesti, navode doktor Devanand, sa Medicinskog centra Irving Univerziteta Kolumbija u Njujorku i koautori istraživanja.

Oba pacijenta su satima svakodnevno intenzivno vežbala. Nakon što su otišli ​​u penziju odnosno smanjili broj radnih sati, oni su povećali intenzitet i vreme vežbanja.

“Poznato nam je da je blago do umereno vežbanje povezano sa manjim rizikom od razvoja demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Međutim, efekti snažnog, redovnog vežbanja slabo su proučavani“, rekao je Devanand za MedPage Today.

“Oba pacijenta u ovom izveštaju imala su Alchajmerovu moždanu patologiju zasnovanu na utvrđenim biomarkerima i kliničkim karakteristikama. Pokazali su, međutim, mali kognitivni pad tokom 16 i osam godina, svaki ponaosob.

Energična, redovna vežba je najverovatnije objašnjenje nedostatka pogoršanja kod njih, jer su imali višestruke zdravstvene probleme i nisu se fokusirali na ishranu ili kognitivno-stimulativne aktivnosti osim onoga što su i ranije radili u životu.”