Osobe sa demencijom često svakodnevicu doživljavaju kao opasnu i punu sukoba, osećaju se prepuštene drugima i ne mogu komunicirati kao ranije. Neke osobe obolele od demencije tokom obolevanja dožive promenu ličnosti, pa tako osobe koje su uvek bile mirne, ponekad iznenada postanu agresivne. Agresija nekada može biti rezultat frustrirajuće situacije. Agresivnost može biti samo verbalna: psovanje, vikanje, optuživanje, a može se ogledati i u delima: čupanjem kose, udaranjem, pljuvanjem. Nekada je vikanje samo način da se popuni senzorna praznina usled usamljenosti i nedostatka podsticaja iz okoline.
Agresivnost se uglavnom počinje javljati na početku srednjeg stadijuma demencije i može se tumačiti kao reakcija na vlastiti kognitivni deficit i gubitak autonomije. Zbog toga su osobe sa demencijom frustrirane, a ta frustracija ih vodi u agresivnost. Neki od okidača za agresivno ponašanje mogu biti:

• Precenjivanje vlastitih mogućnosti i odbijanje pomoći
• Reakcija na preopterećenje
• Osećaj da nisu shvaćeni ozbiljno, nedostatak pohvale i priznanja
• Bolovi
• Frustracija zbog neuspeha u obavljanju nekih aktivnosti
• Strah
• Priviđanja i halucinacije.

Neki od saveta za ispravnu reakciju:

• Ponašanje osobe sa demencijom nikada ne shvatajte lično
• Poželjno je brzo reagovati na prve znake uznemirenosti. Čim primetite napetost pokušajte uspostaviti kontakt i razgovarati. Pokušajte identifikovati uzrok šta se dogodilo neposredno pre agresivne reakcije
• Dopustite osobi da izrazi svoje osećaje, ne raspravljajte se s njom i ne umanjujte njenu ljutnju. Nemojte i vi biti ljuti i uznemireni. Govorite polako i nežno
• Ako procenite da je neka aktivnost bila uzrok agresije prebacite fokus na neku drugu aktivnost
• Pazite na odgovarajuću bliskost ili distancu
• Vrlo je važno poznavati biografiju obolele osobe, a time i situacije koje treba izbegavati
• U hitnim slučajevima agresivnosti koje ne možete obuzdati, pozovite pomoć

Članak preuzet iz Priručnika za formalne i neformalne negovatelje Život s demencijom, Caritas biskupije Banja Luka, i dopunjen saznanjima iz prakse SUAB-a.