14 sep Mentalno stimulativan posao može smanjiti rizik od razvoja demencije

Ljudi koji imaju mentalno stimulativne poslove imaju manji rizik od demencije u kasnijim godinama od onih koji takve poslove nemaju, pokazalo je istraživanje.

Naučnici su pogledali više od 100.000 učesnika u istraživanjima iz Velike Britanije, Evrope i SAD. Meta-studija je razmatrala niz zanimanja, od državnih službenika do zaposlenih u javnom sektoru i radnika u šumarstvu, piše The Guardian, a prenosi N1.

Moguće objašnjenje, kažu naučnici, jeste da je kognitivna stimulacija povezana sa nižim nivoima nekih proteina koji mogu da inhibiraju određene procese u mozgu.

Kognitivna stimulacija na poslu merena je na početku studije, a ispitanici su praćeni u proseku 17 godina kako bi se utvrdilo da li su razvili demenciju. Istraživači su rekli da kognitivno stimulišući poslovi uključuju zahtevne zadatke i veliku slobodu odlučivanja o poslu. Zanimanja koja se smatraju nestimulativnim jesu ona sa niskim zahtevima i nedostatkom kontrole posla.

Budući da se takvo izlaganje kognitivnoj stimulaciji na poslu može odvijati decenijama, to traje znatno duže od kognitivnih intervencija ili kognitivno stimulativnih hobija.

Utvrdili su da je učestalost demencije 4,8 na 10.000 osoba u grupi sa visokom stimulacijom, i 7,3 u grupi sa niskom stimulacijom. Faktori poput starosti, pola, obrazovanja i načina života uzeti su u obzir.

Glavni autor, prof. Mika Kivimaki, sa Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu Univerziteta u Londonu, rekao je da su “nivoi demencije u 80. godini, zabeleženi kod ljudi koji su imali visok nivo mentalne stimulacije, a kod onih koji su imali nisku mentalnu stimulaciju primećeni su u 78.3 godini.”

Ovo samo ukazuje na to da je prosečno odlaganje početka bolesti oko godinu i po dana, ali verovatno od osobe do osobe postoje značajne razlike u efektima.

Dr Sara Imarisio, šef istraživanja u Alzheimer’s Research UK rekla je da “ova velika studija dodaje niz dokaza koji ukazuju na to da je mentalna aktivnost važna za smanjenje rizika od demencije””

„Prethodna istraživanja ukazivala su na to da održavanje mozga aktivnim može da pomogne u izgradnji kognitivne rezerve,” Kognitivna rezerva je vrsta otpornosti koja pomaže mozgu da lakše poveže svoje veze i nastavi da radi duže kada se jave bolesti poput Alchajmerove bolesti.

“Ovo novo istraživanje je takođe identifikovalo proteine u krvnoj plazmi ljudi koji bi mogli da budu povezani sa ovim procesom, a dalja istraživanja trebalo bi detaljnije da istraže ovaj nalaz“, dodaje dr Imarisio.

Ona je takođe dodala da nisu svi u mogućnosti da izaberu vrstu posla kojom bi se bavili, ali ovakve studije ističu važnost pronalaženja aktivnosti koje mogu da pomognu da mozak ostane aktivan, bilo da se radi o poslu ili hobiju.

Izvor: N1

Fotografija: Felix Wolf sa Pixabay