Nadežda Satarić je socijalna radnica i magistar socijalne politike, rođena 1953. godine u dragačevskom selu Milatovići. Srednju medicinsku školu završila je u Čačku, a Višu školu za socijalne radnike, Fakultet političkih nauka i postdiplomske studije na Univerzitetu u Beogradu.

Radila je kao socijalna radnica u beogradskim domovima penzionera na Karaburmi i na Bežanijskoj kosi, pa kao organizator slobodnog vremena korisnika od decembra 1975. do 2000. godine. Od tada je radno angažovana u Udruženju građana „Snaga prijateljstva“ – Amity, čija je osnivačica i predsednica Upravnog odbora. Ove, 2020. godine, učestvovala je u osnivanju Srpskog društva za Alchajmerovu bolest, i predsednica je Upravnog odbora i tog Udruženja. Najveći deo vremena u Amityju, posvetila je promociji principa socijalnog rada u zajednici, zasnovanog na ljudskim/ženskim pravima i nediskriminaciji. Zastupa metodologiju izlaska na teren i dosezanja do najranjivijih korisnika/ca, kako bi im se pružila pomoć, podrška i kako bi se uključili u oficijelne sisteme zaštite. Posećivala je starije osobe u više od 300 sela u Srbiji i razgovarala sa njima o životu i izazovima življenja u seoskim sredinama i kako poboljšati uslove da bi bili stimulativniji za ostanak mlađih na selu i za opstanak sela. Pruža savetodavne usluge starijima i/ili njihovim neformalnim negovateljicama/negovateljima.

Učestvovala je u realizaciji više od 50 projekata, u kojima su pilotirane i razvijane inovativne usluge socijalne zaštite u lokalnim zajednicama za ranjive društvene grupe; u projektima u kojima su istraživani problemi i potrebe starije populacije i predlagana rešenja za rešavanje istih; kao i u projektima zaštite starijih od diskriminacije i nasilja.

Drži obuke na različite teme, po akreditovanim programima kod Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu ili prijavljenih edukacija bez provere znanja kod Komore socijalne zaštite, do sada realizovane u više od 100 termina. Na ovim obukama učestvovalo je preko 2.500 stručnjaka iz socijalne zaštite, a koji dolaze iz vladinog, nevladinog i privatnog sektora. Održala je više od 150 tribina i radionica za oko 5.000 starijih osoba i pripadnika mlađih generacija, na kojima je promovisala značaj aktivnog starenja, značaj tolerancije i međugeneracijske saradnje. Aktivno je učestvovala na više od 200 konferencija i objavila je više od 80 stručnih i naučnih radova u časopisima. Autorka je ili koautorka 12 Amity stručnih publikacija iz oblasti socijalne zaštite.

Učestvovala je i u ključnim reformskim procesima u oblasti socijalne politike i antidiskriminacionih politika. Bila je članica Savetodavnog odbora civilnog društva tokom izrade i implementacije Strategije za smanjenje siromaštva, članica Radne grupe za izradu Nacionalne strategije o starenju. Učestvovala je u radnim  grupama  za pripremu Strategije za palijativno zbrinjavanje, Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, Strategije razvoja socijalne zaštite opštine Novi Beograd. Učestvovala je u konsultativnim procesima izrade Zakona o socijalnoj zaštiti, Strategije razvoja socijalne zaštite i drugim.

Članica je Ženske platforme za razvoj Srbije.

Dobitnica je nekoliko priznanja i nagrada, među kojima i nagrade „Anđelka Milić“ za 2018. godinu, Sekcije za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta, Srpskog sociološkog društva, za podršku razvoju stvaranja i primene znanja iz oblasti rodnih studija u Srbiji. Jedna je od 15 šampiona/šampionki ljudskih prava iz svih evropskih zemalja članica UNECE, izabranih 2018. u Ženevi, povodom 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Dobitnica je i priznanja Vitez tolerancije za 2020. godinu, od Udruženja građana „Vitezovi osmeha“ za: „nesebičan doprinos promociji vrednosti tolerancije i dobra dela prema socijalno ranjivim pojedincima i grupama“.