Na Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, 21.septembra 2023.godine, održali smo konferenciju za medije u Medija centru u Beogradu. Na konferenciji smo skrenuli pažnju javnosti na značaj prevencije demencije i na izazove i probleme sa kojima se suočavaju osobe obolele od ove bolesti i srodnici koji brinu o njima. Istovremeno smo opet javno uputili apel nadležnima za nužnost hitnog razvoja usluga i servisa u lokalnoj zajednici za obolele od demencije i srodnike, neformalne negovatelje, koji brinu i neguju obolele. Takođe smo apelovali na nadležne da odgovarajućim merama utiču na spoljašnje faktore rizika za razvoj demencije, poput donošenja mera i politika za sprečavanje zagađenja vazdha i očuvanja zelenih površina, kao i za nužnost donošenja Nacionalnog plana za borbu protiv demencije.

Nadežda Satarić, predsednica Upravnog odbora SUAB-a, podsetila je javnost da demencije nisu sastavni deo procesa starenja, kako se to često misli, već su one ozbiljna bolest koja će bez sumnje obeležiti prvu polovinu 21.veka. Naglasila je da su demencije glavni uzrok invaliditeta i zavisnosti među starijim osobama i sedma po redu bolest među uzrocima smrtnosti. Prema najnovijem izveštaju Međunarodne asocijacije za Alchajmerovu bolest (Alzheimer’s Disease International – ADI), danas u svetu živi 55 miliona ljudi sa demencijom, a prema procenama u Srbiji između 130 i 140.000. Na svake tri sekunde na globalnom nivou jedna osoba oboli od demencije.

Kod 40% slučajeva, demencija bi mogla biti odložena, moglo bi biti usporeno njeno napredovanje, ili čak izbegnuto, suočavanjem samo sa onim faktorima rizika, na koje pojedinci imaju određeni stepen lične kontrole i borbom sa faktorima koje država može da kontroliše.
Naglasila je da je upravo danas objavljen Svetski Izveštaj o Alchajmerovoj bolesti, za 2023. godinu pod naslovom: „Smanjenje rizika od demencije: nikad prerano, nikad prekasno“ i on se fokusira na smanjenje rizika kao praksu, a ne teoriju.

Na Konferenciji je govorila prim.dr Aleksandra Milićević Kalašić, iz Gradskog zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, koja svakodnevno na terenu više od 35 godina radi i sa obolelima od demencije, promoviše prevenciju i veliki je borac za poboljšanje položaja obolelih. Istakla je: „Alchajmerova bolest je javnozdravstveni problem s obzirom na spomenute brojeve obolelih. Ona ostavlja posledice na osobu, na njenu porodicu i na celo društvo. Važno je da razmotrimo šta možemo da uradimo. Danas nam nije poznat siguran uzrok Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencija. Međutim, definisani su neki faktori koji su nepromenljivi ali i oni na koje možemo uticati. Na ove faktore se može uticati ili promenom stila života ili nekim farmakološkim sredstvima.“

Naglasila je da su nepromenljivi faktori rizika godine, ženski pol i genetske predispozicije. Dr Milićević Kalašić je zatim navela: „Kada uzmemo u obzir 2,5 do 5 posto autozomono-dominantno naslednih demencija, i 40 posto onih koje se mogu prevenirati – ovim faktorima na koje možemo da utičemo, onda vidimo značaj toga da napomenemo koji su faktori na koje mi možemo uticati. I to, pre svega, u srednjoj dobi. Mada, nikad nije kasno za neke preventivne mere“. Kao promenljive faktore rizika navela je:

Arterijsku hipertenziju – Stručnjaci su pojednostavili rekavši: „Šta je dobro za srce, dobro je i za mozak“. Važno je da vodimo računa o vaskularnim rizicima, naglasila je. Nekontrolisana arterijska hipertenzija je problem. Vrlo je bitno da se reguliše, kontroliše. Nekontrolisani krvni pritisak je faktor rizika za srčane i moždane udare.

Šećernu bolest (tip 2) koja dva puta povećava rizik od Alchajmerove bolesti. Nažalost, razni lekovi koji se koriste za regulisanje nisu pokazali preventivnu ulogu u razvoju Alchajmerove bolesti.

Celu konferenciju, koju smo realizovali pod pokroviteljstvom Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u okviru realizacije projekta „Podrška porodicama obolelih od demencije i obolelima“, možete preslušati na linku

Foto: Medija centar i Amity