02 jul Terapija umetnošću može pomoći osobama sa demencijom da se socijalizuju i izraze emocije

Šta je terapija umetnošću i koji su njeni benefiti?

Fotografija: Steve Johnson/ Unsplash

Ljudi sa demencijom mogu napredovati i izraziti kreativnost na načine za koje nisu ni oni, ni njihovi negovatelji i bližnji nisu mislili da su mogući. Pod vođstvom obučenog terapeuta, kreativne umetničke terapije koriste slikarstvo, glumu, ples i muziku kako bi poboljšale život osoba sa demencijom.

Oko 50 miliona ljudi širom sveta ima demenciju, a ovaj broj je u porastu. Ova bolest utiče na mozak i može dovesti do gubitka pamćenja i nemogućnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti, prepoznavanja lica ili prisećanja reči.

Svaka osoba sa demencijom drugačije doživljava bolest i ima svoju sopstvenu životnu priču. Ovde dolazi do izražaja terapija umetnošću.

Šta su kreativne terapije umetnošću?

Svaka vrsta terapije umetnošću ima svoj način podsticanja mašte:

• Art terapija omogućava izražavanje slikama i razvijanje samosveti kod ljudi, od kojih neki misle da ne mogu da stvaraju umetnost. Učesnici rade sa bojama i glinom, i pruža im se mogućnost da prošire svoj svet bojom.
• Terapija dramom koristi performanse, igranje uloga i improvizaciju da bi ponovo stvorila sećanja, podstakla rešavanje problema i ponovo probudila društvene veštine.
• Terapija plesnim pokretima uključuje ritam i pokrete tela, pomažući integraciju uma i duha i omogućavajući neverbalnu komunikaciju.
• Muzikoterapija može pomoći da se smire uznemireni učesnici i da se omogući tolerancija na napetost i izražavanje radosti i tuge.

Šta ove terapije mogu da učine?

Zajedničko slušanje muzike ili pevanje povećava društvenu interakciju i komunikaciju i smanjuje rizik od društvene izolovanosti. Može, takođe, pomoći u smanjenju depresije.

Terapija dramom može pomoći u povećanju kvaliteta života osoba sa demencijom buđenjem uspomena i pomaganjem obolelima da “rade” na problemima iz svoje prošlosti. Ona je, primera radi, pomogla jednoj osobi oboleloj od demencije da se oslobodi opsesivnog sećanja na to kako ju je učiteljica emotivno zlostavljala u dobi od devet godina.

Terapija dramom može, takođe, pomoći osobama sa demencijom da se izbore sa tugom, gubitkom i kognitivnim i fizičkim opadanjem.

Što se tiče vizualnih umetnosti, istraživanja pokazuju da učešće u art terapiji dovodi do značajnih poboljšanja raspoloženja i kognicije. Ova poboljšanja su osetna dugo nakon završetka sesija.

Jedan takav program u Zapadnoj Australiji podstiče starije iz aboridžinskog plemena Nungar da prave lutke dok pričaju priče o porođajima iz vremena kada su se žene porađale u rezervatu ili pod zvezdanim nebom jer majkama nije bilo dozvoljeno da se porađaju u bolnicama.

Terapija plesnim pokretima podstiče mnoga čula i vežba i telo i um.

Važna uloga ovih terapija jeste da pomognu starijim ljudima da razmisle o poslednjim fazama života i da izraze tugu zbog gubitka voljenih i prijatelja.

Alternativa zdravstvenoj intervenciji

Slušanja u britanskoj kraljevskoj komisiji za brigu o starima počela su da se fokusiraju na to kako poboljšati kvalitet života starijih osoba sa demencijom i smanjiti preteranu upotrebu lekova. Ovo je moguće, a kreativne terapije umetnošču mogu imati važnu ulogu u tome.

Joanna Jaaniste za The Conversation
Izvor: The Conversation

Napomena prevodica: 

Čini se da se u srpskom jeziku pojam “terapija umetnošću” koristi kao zbirni pojam za sve terapije koje se zasnivaju na nekoj od grani umetnosti. Sa druge strane, za terapije koje koriste vizuelne umetnosti koristi se često, kao uži, pojam “art terapija”. 

“Terapija glumom” se odnosi na samo jedan segment “terapije dramom” koji je širi pojam.